gde me sve to ima

Oko mene staze života,

utabane staze slonova,

po kojima slediš predvodnika

glave spuštene,

ne razmišljaš, ne osećaš,

vidiš zemlju samo

i pregršt trave zgažene.

I, po neka,

velom tajne sakrivena,

svaka u boji drugoj. (Dalje)

U san ću ti doći, prekriću te rečima svu,

nizati šapatom one što voliš najviše,

s njima na usnama, milovaću te  nagu,

dodirima čitati šta ti na telu piše.

Otkriću tajnu gde skrivaš strasti,

uzeću slovo „O“ da ga kotrljam nežno po tebi,

dok mu ne dodaš „H“ uzdahom slasti

i poželiš zagrljajem da me imaš u sebi. (Dalje)

Melodije dalekih letnjih večeri,
sa jadranskih plaža,
kad su dodirnuti obrazi plamteli,
a osećanja ključala u osunčanim telima,
topeći vijuge mozga,
talasale su vazduh oko nas. (Dalje)

Zagledan u tvoj potiljak, isključujem sva čula.

Obavija me tišina svemira, nestaju granice prostora.

Opijen snažnim udisajima, uranjam u mir morskih dubina,

oslobođen misli vezanih za vreme. (Dalje)

Stara klupa u zaboravljenom parku.

Ona i on, bez reči,

zagledani u zapis na kori drveta,

srcem zaokruženim.

Imena njihova davno urezana. 

Po rukama im godine posule pege smeđe,

a još im je sjaj u očima

i aura ih sreće okružuje,

kad ruka njegova njenu nađe.

  (Dalje)