gde me sve to ima

Jutro PD-ijevca

Poezija — Autor ivek59 @ 10:37

 

Decembarsko jutro najavljuje dane zime.

Zubato, lažno, sunce.

Sjaj bez topline.

 

U ogledalu, lice.

Maska bezizražajna.

Između obrva bora duboka.

Par sitnih gde osmeh zalazi u obraze.

Osmeha nema, samo usne stisnute

U očima dve tačke blistave,

dve senke sijalice.

Sjaj bez topline.


Još jedan kalendar čeka reciklaža...

mislim,

dok ubeđujem ruku da je lice moje

i da može da ga brija.

A, iz dubine zvoni na uzbunu,

ponestaje energije iz potrošenih baterija.

 

Potrošene na misli nepotrebne,

preslišavam se...

na potisnuta osećanja,

na reči neizgovorene,

na neispunjena obećanja,

na borbu uzaludnu,

na životne promašaje,

na nadu neosnovanu,

na večito traganje,

na nezadovoljstvo i osećaj krivice,

na žene pogrešne,

na...

sjaj bez topline.

 

U ogledalu, lice, glatko izbrijano,

sada pokazuje emocije.

Krajevi usana mreškaju sitne bore,

prva današnja pobeda dopunila je baterije,

odagnala misli depresivne.

 

Osmehnuh se i izađoh u decembarsko jutro

i sjaj zubatog sunca počeo je da greje.

 


Powered by blog.rs