gde me sve to ima

Stara klupa u zaboravljenom parku.

Ona i on, bez reči,

zagledani u zapis na kori drveta,

srcem zaokruženim.

Imena njihova davno urezana. 

Po rukama im godine posule pege smeđe,

a još im je sjaj u očima

i aura ih sreće okružuje,

kad ruka njegova njenu nađe.

  (Dalje)