gde me sve to ima

04 Apr, 2015

Par

Poezija — Autor ivek59 @ 13:46
800x600

Stara klupa u zaboravljenom parku.

Ona i on, bez reči,

zagledani u zapis na kori drveta,

srcem zaokruženim.

Imena njihova davno urezana. 

 

Po rukama im godine posule pege smeđe,

a još im je sjaj u očima

i aura ih sreće okružuje,

kad ruka njegova njenu nađe.

 

Sunčevim zrakom obasjani,

osmehom se raduju njegovoj toplini,

nestvarni,

kao na pozorišnoj sceni

trenutak tišine,

kad se zavesa podigne.

 

Njihova jednočinka,

beskrajna,

davno započeta,

baš trenutkom ovim

što vremenu ne pripada.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs