gde me sve to ima

DNK

Poezija — Autor ivek59 @ 09:53

Zagledan u tvoj potiljak, isključujem sva čula.

Obavija me tišina svemira, nestaju granice prostora.

Opijen snažnim udisajima, uranjam u mir morskih dubina,

oslobođen misli vezanih za vreme. (Dalje)

Powered by blog.rs