gde me sve to ima

U meni ostaće

Poezija — Autor ivek59 @ 17:58
Kad mi dobro ide,
i kad se Suncu radujem
od kad se probudi,
pa dok, rumeno,
snove ne ponudi,
i kad me sreća preplavi,
proći će znam,
al u meni ostaće.
 
Kad me život iskušava,
i kad jedva iznad horizonta virim,
kad se navuku oblaci crni,
i kad me tuga savlada,
proći će znam,
al’ u meni ostaće.
 
Kad mi u snove dođeš,
toliko stvarna
da te dodirnuti mogu,
kad dah tvoj na licu osetim,
i kad tvoj šapat čujem u snu,
proći će znam,
al u meni ostaće.
 
Kad si pored mene,
i kad mi ruku pružiš,
kad se ogledam u oku tvom,
i kad me milinom svog ispuniš,
dodirom samo,
strepim, proći će
iako u meni ostaće.

Martovsko sunce

Poezija — Autor ivek59 @ 00:03

Igraju se sa nama, vode nas u zagrljaj,
ti zraci sunca što ne peku , a greju.
Pokazuju svoju moć, pretvaraju nas u osećaj,
postajemo jedno, kao da žele, kao da znaju.
 
Trajalo je za koliko oka treptaj, ili mi se čini,
vreme je stalo, samo otkucaji sca i mir.
Prepuni topline sa izvora života, zagrljeni,
ostajemo nemi, a tela nam pamte svaki dodir.

Oči

Poezija — Autor ivek59 @ 07:59

Duša zatrovana mirisom “Kalesh”-a,
kreće se unazad spiralom života,
beskrajnim putem nedodira
do mračnih dubina bezizlaza.
 
Žar neostvarenja topi me polako,
vezanog žudnjom za litice tuđeg greha,
nad rekom ljubomore i tihog ludila.
Razlivam se po dnu.
  (Dalje)

Slika 2

Poezija — Autor ivek59 @ 12:03

Zujanje pčela, i cvrkut ptica, daleki lavež,

sve je tišina posle noćne svirke šlepera

po poklopcima šahtova kanalizacije.

Soba mi je postala pretesna,

i sad udišem svežinu jutarnjeg vazduha

što se podiže sa orošene livade,

na granici prirode i civilizacije,

pred širinom banatske ravnice.

 

Kao u kugli od stakla,

iz najtoplijih uspomena detinjstva,

iznad mene, ispod svoda plavog,

lebde velike grudve pamuka,

a senke im plove zelenim morem,

što se vetrom zatalasano suncu raduje,

prelaze preko plameno crvenih ogumaka,

nedovoljno tamne da umanje sjaj procvalih bulki.

 

Oči mi pune boja, i celim osećam bićem

tu ljubav bezbrojnih nijansi zelene,

i kraljevsko plavog neba,

dok razmenjuju dodire  daleko od mene,

gde i pogled već posustaje,

i znam da ću baš ovde pokloniti sebi ovaj dan. (Dalje)

Powered by blog.rs