gde me sve to ima

Dešava se tu pored nas...

Poezija — Autor ivek59 @ 13:08
Ulica moja, duga i široka, zelena,
veliki šor banatski, kojim se izlazi iz varoši,
posrće pod teretom drumskih krstarica.
Topot kopita, zveket praporaca,
kloparanje točkova fijakera po kaldrmi,
ostalo je negde u vremenu.
Pobedile su krstarice.
Par koraka ispred mene poznati hod,
„nemoguće da je ona“- pomislih.
Prošla je pored uličnih pivopija,
nesuđenih političara, ratnika i sveznalica
ispraćena ispranim pogledima,
i na tren stala kod trafike. (Dalje)

Možda

Poezija — Autor ivek59 @ 18:33
Možda je to otrov prvog ujeda,
ili đavo u meni piruje.
Možda ne znam kako ljubav izgleda,
ili anđeo u meni mudruje.

Možda se bojim da srećan budem,
ili ne mogu srce da otvorim.
Možda ne želim da se potpuno predam,
ili se namćorasto svemu protivim.

A, možda sam i u pravu.

Možda si kao mačka radoznala,
ili ništa ne želiš da propustiš.
Možda je žudnja u tebi ljubav nadjačala,
ili stalno od samoće strepiš.

Možda se samo ne možeš obuzdati,
ili silno želiš da se svima dopadneš.
Možda te progoni neka avet prošlosti,
ili si to tada neka druga ti.

A, možda i grešim.

Možda je ovo naše farsa samo,
ili su stare navike suviše jake.
Možda još uvek za nečim tragamo,
ili nam daljina stvara prepreke.

Možda je vreme na našoj strani,
ili će nas ipak razdvojiti.
Možda smo stvarno jedno za drugo stvoreni,
ili smo oboje u velikoj zabludi.

A, možda sve to i nije važno.

I kad sam u pravu, i kad grešim,
srce se neda prevariti
I ne moram svako „možda“ da rešim
jer znam da ti ne mogu odoleti.     


Powered by blog.rs