gde me sve to ima

Oči

Poezija — Autor ivek59 @ 07:59

Duša zatrovana mirisom “Kalesh”-a,
kreće se unazad spiralom života,
beskrajnim putem nedodira
do mračnih dubina bezizlaza.
 
Žar neostvarenja topi me polako,
vezanog žudnjom za litice tuđeg greha,
nad rekom ljubomore i tihog ludila.
Razlivam se po dnu.
  (Dalje)

Slika 2

Poezija — Autor ivek59 @ 12:03

Zujanje pčela, i cvrkut ptica, daleki lavež,

sve je tišina posle noćne svirke šlepera

po poklopcima šahtova kanalizacije.

Soba mi je postala pretesna,

i sad udišem svežinu jutarnjeg vazduha

što se podiže sa orošene livade,

na granici prirode i civilizacije,

pred širinom banatske ravnice.

 

Kao u kugli od stakla,

iz najtoplijih uspomena detinjstva,

iznad mene, ispod svoda plavog,

lebde velike grudve pamuka,

a senke im plove zelenim morem,

što se vetrom zatalasano suncu raduje,

prelaze preko plameno crvenih ogumaka,

nedovoljno tamne da umanje sjaj procvalih bulki.

 

Oči mi pune boja, i celim osećam bićem

tu ljubav bezbrojnih nijansi zelene,

i kraljevsko plavog neba,

dok razmenjuju dodire  daleko od mene,

gde i pogled već posustaje,

i znam da ću baš ovde pokloniti sebi ovaj dan. (Dalje)

Konekcija

Poezija — Autor ivek59 @ 06:52

Iskrio je magični dodir naših aura,

onog beskonačnog trena kad smo se osetili.

Na kratko je samo to more ljuljala bura,

jer smo silama savesti popustili.

 (Dalje)

Slika 1

Poezija — Autor ivek59 @ 17:06
Prolaze pored mene reklame i znaci
dok zagledam kroz musavo staklo autobusa.
Nepregledna slatina gubi se u izmaglici,
preseca je pruga na kojoj vozova nema.
 (Dalje)

Gde me to još ima

Poezija — Autor ivek59 @ 17:50
                                                Razviću velika jedra mašte,

i krenuti od zvezde do zvezde,

da obiđem sve planete

gde mogu da cvetaju bašte.

Na nekoj smo opet svi,

samo neki drugi mi, ili,

možda oni pravi.

  (Dalje)

«Prethodni   1 2 3 4

Powered by blog.rs