gde me sve to ima

15 Dec, 2017

Zimski san

Poezija — Autor ivek59 @ 14:54
Večeri  jedne padao sam krupnim,  mekim pahuljama,
pokrio staze i puteve…
Travu u dvorištu tvom, još zelenu.
Zadržao se na krovu, na žicama, 
na granama pravio gnezdo pticama,
što su propustile seobu jesenju.
A onda sitan, sitan, sipio, sipio do jutra…

Ne možeš izaći a da u meni trag ne ostaviš.
Zorom rano, češljala si me metlom brezovom,
sklanjala sa staza tvojih,
Kao kraljici ledenoj mrznuo ti se trag 
kad u mene, u nedirnuti sneg zakoračiš.
Lopatom crvenom sakupljala si velike meke pahulje ,
sada teške kao da su ti sa srca pale.

Onda je kasno decembarsko sunce
probudilo ptice u snežnom gnezdu na borovim iglicama,
a one mu odgovorile drhtavom jutarnjom pesmom 
čežnje i čekanja…
Ritam Fado-a treperio je vazduhom ,
otapao ledenice sa oluka,
polako se spuštao do tla ,
prekrio te laganim prozračnim velom…
 Ispod njega topli pogled i nežni osmeh…
Mene je pokupio u kovitlac pahulja,
što na sneška liči,
proneo ispod vela  pored obraza tvog ,
ovlaš dodirnuo …
Na topli pogled sam istim odgovorio,
nežni osmeh usnama prekrio.


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs