gde me sve to ima

Večeri  jedne padao sam krupnim,  mekim pahuljama,

pokrio staze i puteve…

Travu u dvorištu tvom, još zelenu.

Zadržao se na krovu, na žicama, 

na granama pravio gnezdo pticama,

što su propustile seobu jesenju.

A onda sitan, sitan, sipio, sipio do jutra…

 (Dalje)