gde me sve to ima

14 Mar, 2017

Od oprosta do zaborava

Poezija — Autor ivek59 @ 10:45
Ne pomažu reči:
izvini...oprosti...zaboravi...
kad one ratničke, jednom,
kao mač poseku.

U stomaku kamen.
U stegnutom srcu, isceđene kapi
gde su reči bol nanele,
kao komadići rubina sa ogrlice pokidane.
U oku kristal gorski, suze zamrznute.
U njima osećanja uhvaćena,
u kristalnoj mreži sputana.

I pomislim nikad više,
i pomislim nikom više.
 
Moglo bi biti, da nije u čoveku,
ispod kamena i kristala, reka topla,
a u duši brokat baršunast,
što treperi nadom.

Ne pomažu reči
Izvini...oprosti...zaboravi..
kad one ratničke, jednom,
kao mač poseku.

Od oprosta do zaborava
u grču prođe život celi.
A u svakom je tajna neka,
da preboli
i krene ispočetka.

I pomislim još ovaj put samo,
pa zakotraljam staklence šarene
što ih u džepu čuvam,
onako za sreću,
da podignu zvzdanu prašinu,
i njihovim tragom puštam reku toplu
da se u more nečije ulije.
Da  iz kamena leptiri prhnu.


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs