gde me sve to ima

Ne pomažu reči:

izvini...oprosti...zaboravi...

kad one ratničke, jednom,

kao mač poseku.

U stomaku kamen.

U stegnutom srcu, isceđene kapi

gde su reči bol nanele,

kao komadići rubina sa ogrlice pokidane.

U oku kristal gorski, suze zamrznute.

U njima osećanja uhvaćena,

u kristalnoj mreži sputana.

 (Dalje)