gde me sve to ima

Ulica moja, duga i široka, zelena,

veliki šor banatski, kojim se izlazi iz varoši,

posrće pod teretom drumskih krstarica.

Topot kopita, zveket praporaca,

kloparanje točkova fijakera po kaldrmi,

ostalo je negde u vremenu.

Pobedile su krstarice.

Par koraka ispred mene poznati hod,

„nemoguće da je ona“- pomislih.

Prošla je pored uličnih pivopija,

nesuđenih političara, ratnika i sveznalica

ispraćena ispranim pogledima,

i na tren stala kod trafike. (Dalje)