gde me sve to ima

Dokle pogled seže i još dalje u beskonačnost,

odlaze mi misli u nepovrat zauvek.

Pritiska me teret vremena, opominje me budućnost,

u stanici života još je jedan voz tek.

U njemu su pažnja i dobrota, radost i lepota,

tu je sve što želim, a ja prstom bodem rane žive,

treba mi, sitom, preko hleba pogača,

nikad miran, nikad svoj, orem tuđe njive.

  (Dalje)

Ponesi osmeh sa lica mog,

neka ti  bude amajlija,

i prstohvat praha čarobnog,

u meni što si stvorila.

Pođi, jedrima punim vere,

noćima vedrim, (Dalje)