gde me sve to ima

Rodiću se ponovo.

Moram.

Malo me biti neće,

toliko tek da moje bube pronađu neku glavu drugu,

pa da slobodan pustim misli gde im je volja.

Rodiću se u leto,

večeri jedne,

kad sunce bude veliko i crveno,

kad počne da raste sve u proleće začeto,

da i ja sa plodovima do jeseni sazrim,

pa, kao soba, od dunja sa ormara,

da mi zima zamiriše iz srca punog života.

  (Dalje)