Tužna misao koja se pleše
Čekali smo visoko podignutih laktova,
sa rukom u ruci,
tvojom na mom ramenu ,
mojoj na tvojim golim leđima,
lagani dodir kukovima,
nasmejani,
sa uhvaćenim pogledima.
Imala si taj sjaj u očima,
koji samo ja mogu da primetim,
da osetim na trenutak obuzdanu strast.
A onda smo krenuli.
U očima ti se pojavio moj osmeh,
a strast je orgijala telom,
nogama , rukama…
Visoke potpetice ostavljale su iskričav trag,
kao da plešeš po žaru.
Poveo sam te preko podijuma.
Pratila si me u stopu.
Ostavljao sam prostor za iznenadne okrete.
Znam da si čigra, kad te ritam ponese.
Oko nas je bila samo blistava mešavina boja.
Muzika što je dolazila negde iz dubina,
nije nam više bila potebna,
sad su srca plesala, uhvaćena ritmom tanga
Izvijala si se u mojim rukama.
Duboki izrez na leđima haljine
otkrivao je smelu tetovažu u boji,
negde pri dnu izreza,
a niz kičmu ti se kotrljala kap znoja
i nestala u tetovaži.
Kad smo dobili odgovore
na sve što smo ovaj put u tangu tražili,
stali smo.
Naše su duše nastavile dalje,
jer se tango živi da bi mogao da se pleše.
Da, pleše se i “tužna misao” jer je deo života.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi