gde me sve to ima

21 Dec, 2018

Jedno od onih jutara

Poezija — Autor ivek59 @ 00:40
Prohladno decembarsko jutro.
Dim zapeljene cigarete u grudima, 
u srcu, komadići leda…
tope se u očima.
Dvorište opkoljeno zidovima,
kao zatvorski krug…
Prljavo bela garaža ,
nedostaje joj cigla na zabatu,
oluci do pola ofarbani ,
biljke što traže negu ,
a nekim čudom rastu same.
Imao sam san…

Sada gledam u teške oblake jave,
što ne znaju šta će iz njih pasti,
Hladna decembarska kiša 
Ili nežne bele pahulje.
A meni je svejedno.
Ne razlikujem dan od noći.
Život je kao i ova cigareta,
jednom zapaljenoj ostaje joj da gori,
da pruži užitak, da zadovolji potrebu,
da stvori zavisnost 
i da nekom ne bude po volji
što baš tu gori , baš se tu dimi.     

Svi smo mi od iste mustere ,
samo su nam dezeni različiti.
Neki su u korak sa modom ,
neki  traju u nekom svom vremenu,
a neki su u raskoraku.
Pripadamo nekoj od tih grupa…
Ali se pronalazimo
po  teksturi i finim valerima.
Kad oni nestanu, 
zbog navike, zbog taštine,
kad pustimo da izblede
jer ih nismo negovali,
napuštaju nas, napuštamo,
drage osobe sa kojima smo sretni bili
zbog tekstura i zbog svetlosti koju smo delili.

Polako, neprimetno, ostajemo sami.
Samoća je za neke odabir,
a nekome sudbina.
Nema veze da li pored sebe imaš nekoga , ili ne.

I sutra ću ujutru zapaliti cigaretu.
Biće lepo sunčano decembarsko jutro,
a po njemu i dan.
Dvorište će biti vrt najlepši,
biljke će mi šaputati pre nego što padnu u zimski san.
Ja ću im uzvratiti dodirom tople šake,
a u njoj je sve što im treba, svi prelivi svetlosti. 
Naći ću svoj san, 
tamo gde ga je izgubila neprospavana noć,
tamo gde ga je sakrilo ovo prohladno jutro…
Još je u meni  udahnutog života. 

Okači ću purpurnu  sjajnu kuglu ,
zlatnim nitima o nežnu granu Božićne jelke,
i sretan gledati kako krivi moj lik u smešne grimase,
u jedan veiki razvučeni osmeh.
 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs