gde me sve to ima

08 Avg, 2018

Banatska priča

Poezija — Autor ivek59 @ 14:33
Kada me pundravci  pokrenu
da bacim pogled na okolinu
popnem se na hoklicu običnu,
da osmotrim šta se dešava 
u Bašaidu, Kikindi i Mokrinu,
Melencima i Elemiru,
Tarašu i Aradcu.
Ili na nekoj drugoj strani:
u Belom Blatu, Ečki i Stajićevu,
Lukinom Selu Ili u Mihajlovu.

Nije to mnogo od Banata,
Ali, ako bi da vidiš više ili skoro ceo,
to se onda sa astala mora.

Vredi li se na astal popeti?

Sigurno da vredi.
Ima se ovde šta i videti.

Ima u Banatu zamkova ali nema vitezova.
Ima i letnjikovaca, oronulih i praznih,
još od kad nas je more napustilo.

Ima mnogo kanala, koji smiruju,
banatske pitome i široke reke 
kad se napiju sveže vode  otopljenog snega sa Karpata
i poprime narav gadnu, kao od rakije loše.   
Ali, ne mogu se uvek zadržati bekrije,
napune kanale, probiju nasipe i dolme,
poplave njive i naselja,
pa se povuku u korita kao da ništa bilo nije. 

Ima u Banatu prašine do članaka i blata do kolena.
Ima oranica plodnih, pašnjaka i slatina,
vinograda i voćnjaka,
dudova belih, što tajnu čuvaju
i plavih, što te odmah odaju.
Bilo jei šuma.
Da… i šuma je bilo.

Ima Banat i Bačku i Srem zatalasani
i oni imaju njega.
Ima i Dunav što Tisu ljubi, 
reku koja cveta,
pred venčanje dok je Dunav čeka.
I tako godine svake ispočetka
A, ko zna kad je počelo .

Ne pamtim ja, a možda i retko ko, bilo je i šuma….
Da…i šuma je bilo

Igra se u Banatu, sitno banatsko,
Sa flašom ko voli tako,
Ili sa snašom,
ne sa jednom nego sa dve.

Bilo je, i ima ljudi što su svet zadužili,
što ih svet zna bolje nego mi.

Ali to, i šume neka bude za neku drugu priču.
Ja ću ovu završiti kao u naslovu Đoletove pesme:
Laganim laloškim valsom.


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs