gde me sve to ima

25 Jan, 2018

Zvezda koja, možda, to nije

Poezija — Autor ivek59 @ 19:25
Večeras sam ponovo video zvezdu
koja to nije.
Zvezde se ne kreću, ubeđuje oko mozak.

Tačka fokusirane svetlosti,
dopusti mi da je vidim na trenutak,
pa napravi par pokrerta kao da maše,
kao da me pozdravlja
i nestane.

Možda želi prijatelja?

Dosadila joj praznina svemira,
hladnoća tog  prostora toliko velikog 
da je ni sve vatre, svih zvezdanih jata ne mogu zagrejati.

Dosadile joj zvezde giganti što se bezobzirno šire,
 iza kojih sa za mesto u beskonačnosti prostora bore zvezde domaćini,
one, što svemirom putuju u društvu planeta,
sa toplotom dovoljnom da pokrenu život.

Možda baš to želi, baš to traži…

Dom, porodicu, toplinu ognjišta uz koje može da se sanja
a da ne sagoriš, uz ko je možeš da pričaš priče,
jer su svi tu blizu jer mogu da te čuju i osete ,
jer možeš to isto i ti.

Dosadile joj zamke svemira.
Hirovite komete lutalice,
mrak sa iluzijom svetlosti na dohvatu ruke,
meteori samoubice,
snažni usisivači materije i vremena, crne rupe,  
ostaci bezobzirnih giganata što povlače u neizvesnost sve oko sebe.

A možda joj se samo svidela plava boja planete
i oni koji joj sa nje mašu,
oni koji mogu da je primate.


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs