gde me sve to ima

13 Jun, 2017

Vašar

Poezija — Autor ivek59 @ 11:01
U sivilu srebrnog dodira mesečevog  sjaja,
na  prepunom Trgu neprepoznatih duša,
vašar…

Karusel, Hali-gali, ringišpil, točak sreće, gatare…
Tezge za džidža-midže i šarene –laže, 
šibicari, kicoši, đilkoši i džeparoši,
mesto za upucavanje životnih promašaja,
gde  za pet pogođenih zaboraviš na sve ostale,
i dobiješ plišanog medu…
tapkaroši loto dobitaka, vlasnici sajtova  za upoznavanje…
I oni što su došli da im se duše prepoznaju.

Prodaju se  lepe uspomene, 
tvrde i slatke kao svilene bombone,
rahle kao ćeten halva,
pihtijaste kao žele…
I gorke, ali  ispod ruke, 
zajedno sa svim što može umanjiti bol...

Plaća se sitnicama sopstvene duše,
kojih želiš da se rešiš, a ne znaš koliko ti znače.
Jer ne mogu se njima zakrpiti praznine prodatih uspomena,
niti se može zasladiti kupljenim tuđim.

Ona  neoprezna duša, koju  isprazne džeparoši, 
tek tada, pokradena , shvata da je u njoj nešto bilo…
Džeparoš  nikad ne sazna pravu vrednost onoga što je uzeo.

Kovitlac energije sjedinjenja na vetar što liči dodirnu mi obraz.
Levo i desno od mene zasijaše na kratko oni što su se našli.
Kad boginja Aurora zatvori kapije vašara, njih dvoje će,
ogrnuti plaštom osećanja u bojama nebrojenim,
pačvorkom  beskonačnim, od krpica najdražih stvari
poći za suncem stazom sreće,
sa plišanim medom u rukama.

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs