gde me sve to ima

10 Jan, 2017

Nisi uspomena

Poezija — Autor ivek59 @ 17:22
Nestao je  sjaj gorskih jezera,
očiju tvojih.
Prekrile ga  misli o svetu paralelnom
gde ne postoje razlike,
gde telo nema senku,
gde ni siva nijansu nema,
gde bih bio kvant bezlični
koji se može bez bola voleti,
isti kao i svi drugi, 
isti kao bilo ko ili bilo šta.
A ti bi bila uspomena.

Sada, ovde, u ovom telu,
u ovom postojanju,
nisam kao bilo ko. 
Možeš me dahom svojim zapaliti,
kao drvo sagoreti,
a ja ću se iz pepela podići
feniks ptica postati,
i opet dah tvoj čekati.
Možeš glumiti kraljicu ledenu,
i dodirom mi telo zalediti,
ali ne i ono što u meni plamti,
niti  pobeći od plamena svojih.
Možeš hiljadu mudrosti izreći,
da vredi samo ljubav uzvišena,
da su strast i nežnost samo obmana,
ali ne možeš me ubediti da ih nema u tebi.

I ne dam ti da postaneš uspomena.


Komentari

  1. Lepa pesma. I ne daj joj da postane uspomena :)

    Autor lastavica — 10 Jan 2017, 18:01


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs