Parkinsonova bolest - prikaz
Parkinsonova bolest je dugotrajan i progresivan poremećaj mozga koji najčešće pogađa osobe preko 60 godina.¹ Osobe sa Parkinsonovom bolešću imaju teškoće da kontrolišu pokrete tela, a simptomi se pogoršavaju kako bolest napreduje. Na kraju, Parkinsonova bolest narušava pacijentovu sposobnost da funkcioniše u svakodnevnim situacijama.
Simptomi Parkinsonove bolesti jesu posledica gubitka nervnih ćelija u mozgu, koje utiču na kontrolu pokreta i druge sfere, kao što su raspoloženje, spavanje i mišljenje. Tačan uzrok gubitka nervnih ćelija nije poznat, ali se veruje da uključuje kombinaciju genetskih, sredinskih faktora i faktora starenja.²

Simptomi

Klasični simptomi Parkinsonove bolesti, takozvani „motorni“ simptomi (koji su u vezi sa pokretom), obuhvataju: tremor, sporost pokreta, ukočenost mišića i probleme sa ravnotežom. Pored toga, česti su i nemotorni simptomi, na primer: depresija, demencija, bolovi, problemi sa spavanjem i disfunkcija autonomnih telesnih sistema (varenje, krvni pritisak itd.). Sve ovo značajno uvećava teret bolesti.
Parkinsonova bolest je progresivno oboljenje i s vremenom počinju da se pojavljuju novi simptomi, a postojeći polako postaju sve teži. Ipak, to nije terminalna bolest. Ljudi mogu živeti od 15 do 25 godina od momenta postavljanja dijagnoze, što je čini dugotrajnom (hroničnom) bolešću.³

Statistike

Parkinsonova bolest je jedno od najčešćih neuroloških poremećaja. U 2004. godini³ od ove je bolesti bolovalo približno 5,2 miliona muškaraca i žena širom sveta, sa 4 od 20 novoregistrovanih slučajeva godišnje, na 100.000 ljudi.⁴
Parkinsonova bolest se obično razvija kod ljudi u kasnim pedesetim i ranim šezdesetim godinama,1 iako se ređi oblici bolesti mogu razviti i pre četrdesete godine.⁵ Jedna studija u pet evropskih zemalja utvrdila je da 1,6% populacije od 65 godina i više ima Parkinsonovu bolest.⁶
Kako se rizik od razvoja Parkinsonove bolesti povećava sa godinama, činjenica da sve veći broj ljudi duže živi, znači da se povećava i ukupan broj obolelih od Parkinsonove bolesti.⁷

Dijagnostika i lečenje

Trenutno ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, ali kada lekar postavi dijagnozu, u većini slučajeva moguće je efikasno tretirati simptome. Cilj terapije je da se kontrolišu i ublaže simptomi, kako bi ljudi mogli nastaviti da funkcionišu i uživaju u prihvatljivom kvalitetu života, što je duže moguće.
Terapija za Parkinsonovu bolest obično podrazumeva terapiju lekovima i u nekim slučajevima, operaciju. Pored toga, značajnu ulogu imaju fizičke vežbe, ishrana, komplementarne terapije, emocionalna podrška i bliske veze. Razumevanje Parkinsonove bolesti, koje se tiče nove situacije u životu i učenje da se prihvate novi ciljevi i izazovi, jeste gotovo podjednako važno kao i lečenje bolesti.
Osoba sa Parkinsonovom bolešću ne treba da se plaši da traži pomoć i važno je da dobije stručan medicinski savet.

Članak ukratko predstavlja osnovne činjenice o Parkinsonovoj bolesti.

Sve više ljudi ima dijagnostikovanu PD, a veruje se da još toliki broj ljudi ima simptome a da ne znaju da su oboleli.