gde me sve to ima

Bogat sam.

Otkada sam tebe sreo,

srce mi ljubavlju nabubrilo,

puno je kao šipak zreo.

Bodljama se više ne brani od života

ruža trnovita,

u koju sam sebe pretvorio.

Cveta u bojama sreće,

kad na prstima, bosonoga,

skupljaš nektar duše moje.

  (Dalje)

Ušao sam kroz vrata na kojima piše „ja“,

u svet već viđen, a nepoznat,

u svet bez vremena,

gde se čuva što je bilo,

i gde je znano uvek drugačije.

Da zavirim u kutak svaki,

da se sklonim od oluja uma,

da saznam to što moram znati.

  (Dalje)