gde me sve to ima

U bezbroju kišnih kapi na oknu prozora,

kroz vetrom razvejane oblake,

prelama sunce sjaj svog jutarnjeg osmeha

u raskriljenu šarenu lepezu.  

Budi me crvenom, laganim titrajima,

ritmom tvojih udisaja,

dok se još usnula privijaš uz mene,

topla i u snu, sa sobom pomirena.    

Ležim, ne dišem, da te ne probudim,

kradem od bezdušnog vremena (Dalje)