gde me sve to ima

Udahnuh te, u večnosti,

tu, sada, gde su nam se misli srele,

između prošlosti i budućnosti,

refleksom tek rođenog deteta.

Razlivena otkucajima života,

do najsitnijih čestica moga tela,

pronalaziš zapis davne sebe u njima,

i mesto kraj njega da, kao reč pored reči,

ostaviš novi dok se izdahom ne zatvori krug.

Jedan, pa još jedan, do u beskraj.

 (Dalje)