gde me sve to ima

Iskrio je magični dodir naših aura,

onog beskonačnog trena kad smo se osetili.

Na kratko je samo to more ljuljala bura,

jer smo silama savesti popustili.

 (Dalje)

Prolaze pored mene reklame i znaci
dok zagledam kroz musavo staklo autobusa.
Nepregledna slatina gubi se u izmaglici,
preseca je pruga na kojoj vozova nema.
 (Dalje)

                                                Razviću velika jedra mašte,

i krenuti od zvezde do zvezde,

da obiđem sve planete

gde mogu da cvetaju bašte.

Na nekoj smo opet svi,

samo neki drugi mi, ili,

možda oni pravi.

  (Dalje)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.